Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Otvorena i zatvorena akcionarska društva". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA UVOD U KORPORATIVNU UPRAVU

TEMA: OTVORENA I ZATVORENA AKCIONARSKA DRUŠTVA

DR GORDANA LJUBOJEVIĆ TAMO NEKI

BEOGRAD, FEBRUAR 2010 SADRŽAJ

UVOD

U našem Zakonu o privrednim društvima je izričito navedeno: privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti Pravne forme privrednih društava u smislu ovog zakona su ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno) Pored pravnih formi privrednih društava, posebnim zakonom mogu se odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća .

1. PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Naš sistem - Harmonizujući naše pravne forme trgovačkih društava (ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo), Zakon o privrednim društvima upotrebljava, ujedno, termin ‘’privredna društva’’ za njihovo označenje, a ne i termin ‘’trgovačka (trgovinska) društva’’. Naše pravo pored jedinstvene definicije pojma ‘’privredna društva’’ sadrži i definiciju svakog pojedinačnog privrednog društva, dok za sada ne uređuje jedinstvenim propisom građanska društva, Zakon o privrednim društvima, ujedno, prihvata moderni koncept uređenja svih pravnih formi privrednih društava u jednom zakonu (koncept: Francuske, Italije, Švajcarske, Belgije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Poljske, Bugarske, Makedonije, Češke), nasuprot konceptu postojanja posebnih zakona za svaku formu trgovačkog društva (Nemačka, Austrija) ili konceptu postojanja posebnog zakona za društva kapitala i posebnog za društva lica (V. Britanija). Konačno naše pravo posebnim zakonom uređuje i zadružna društva (zadruge). Bez obzira na izvesne osobenosti pravnih različitih normi privrednih društava, posebno društava sa pravnim subjektivitetom (što je slučaj kod nas i u romanskim zemljama sa svim formama društava) i društava bez pravnog subjektiviteta (što je slučaj sa germanskim zemljama i anglosaksonskim i pravima oslonjenim na tu pravnu tradiciju), kao i na činjenicu da postoje jednočlana privredna društva mogu u teorijskim smislu definisati kao tehnika (pravna forma) organizovanja preduzeća od strane osnivača (jednog ili više) u cilju sticanja dobiti (pravilo) ili postizanja određenih neekonomskih ciljeva (izuzetak), sa određenom pravnom samostalnošću u odnosu na osnivače i docnije ortake, članove i akcionare i sa određenom otvorenošću za docnije pristupanje drugih ortaka, članova i akcionara.

Klasična podela. - Klasična i moglo bi se reći uobičajena klasifikacija trgovačikh društava je klasifikacija na društva lica i društva kapitala. Društva lica (trgovački ortakluci) odlikuju personalna svojstva, poznanstvo i poverenje članova i otuda neograničena odgovornost za obeveze društva. U društvu dominiraju elementi ‘’intuitu personae’’. Otuda i ustupanje udela trećem licu traži po pravilu saglasnost ovih članova. Činjenice vezane za ličnost članova-ortaka (smrt, poslovna nesposobnost nekog člana, istupanje iz društva, isključenje, itd.) vode, po pravilu, prestanku društva. Ovim društvom upravljaju članovi, a ne posebni organi (koje ni ne može da ima). Društva kapitala (kompanije, korporacije) odlikuje iščezavanje personalnih svojstva i dominacija interesa kapitala. Udeli u društvu (a posebno akcije) su relativno lako prenosivi. Društvo ne prstaje zbog činjenica (smrt, poslovna nesposobnost, isklučenje, istupanje) vezanih za pojedinog člana, ne postoji odgovornost za obaveze društva prema trećem licu, već samo obaveza snošenja rizika poslovanja do iznosa uloga. Društvima kapitala upravljaju organi društva, a ne članovi (što ne znači da članovi ne mogu biti u organima uprave, kao i naravno u organu članova-akcionara, ali koji odlučuje tehnikom većine, a ne saglasnošću članova – skupština društva). U društva lica obično se ubrajaju ortačko (trgovačko) društvo (javno trgovačko društvo) i komanditno društvo, a u društva kapitala akcionarsko, komaditno društvo na akcije i društvo sa ograničenom odgovornošću.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]